Муаллиф: Отаули (Рах,имжон Отаев)

НУХ, КЕМАСИ

Бир сўзи билан ушбу мўъжаз асарнинг
ёзилишига туртки берган устоз
Абдулла Ориповга баг'ишлайман
       
     Нух, алайх,иссалом ёнида ўтирган суюкли кенжа ўг'лининг кифтига к,ўлини к,ўйиб босик,лик билан  ўз ўгитини давом эттирди:
- ..."Кемага тушганнинг жони бир" дейдилар, ўг'лим Ёфасжон! Икки акангиз билан бу фак,ир, айник,са, сиз нафак,ат бутун башарият, балки шу кемада жон сак,лаб турган чумолидан филга к,адар жамики тирик жоннинг эрта бир кун саодат сох,илига етишиб, ер юзига ёйилиб, ўзларидан кўпайишларига жавобгармиз. К,ирк,ига чидаган к,ирк, бирига х,ам чидаймиз-да энди. Мана, тўфон суви тобора ортга чекиняпти. Ўзингиз кўрдингиз, куни кеча Х,умо к,ушини учирдик, шоядки у тез орада  к,урук,ликдан бирон мужда олиб келса! Ўшанга к,адар хушёрликни яна-да оширишимиз, айник,са, кемадаги х,ар бир тирик жоннинг тинчлиги-осойишталигини сак,лаш учун уларга кўз-к,улок, бўлиб туришимиз керак. Токи ит билан мушук х,адеб ит-мушук бўлавермасин, бўри к,ўзичок,нинг бўг'зидан олмасин, к,обон бўталок,нинг к,орнини ёриб ташламасин... Кемамизнинг х,ар бир к,исмида тинчлик-осойишталик, тартиб-интизом, муроса-мадора сак,лансин. Ак,алли сох,илга тушгунимизга к,адар ит - итлигига, бўри - бўрилигига, тулки - тулкилигига бормай, тарки одат к,илиб, мўмин-к,обилрок, бўлиб тура турсин...
     Ёфас алайх,иссалом отасининг ўгитларига сомелик билан к,улок, тутиб ўтирар экан, бу гаплардан кўнглида андаккина ог'риниш туйди. Очиг'и, к,ирк, кеча-ю к,ирк, кундуздан буён кемадаги турфа хил х,айвонларга пойлок,чилик-посбонлик-к,оровуллик к,илавериб х,олдан тойди. Ит билан мушукни, бўри билан к,ўзичок,ни муросага келтиришни-ку, туппа-тузук эплаштириб турибди-я! Лекин "Мен зўровонман! Мен х,укмронман" дея ўзича х,езланиб юрган ўтакетган вах,ший дарранда-ю газандаларни ўзаро муроса-мадорага келтириш, о, нак,адар мушкул иш экан! Табиатан уришк,ок,ларни тинчлик-тотувлик, тартиб-интизомга чак,ирсангиз х,ам бошингиз балоларга к,олаверар экан! Кунига-кунора орачининг бошига олти таёк, келиб тушаверар экан! Бунга х,ам чидаса бўлади! Йўк,, у кемадаги одам боласидан бошк,а жонзотларга к,оровуллик к,илишдан к,ўрк,майди, чарчамайди ва ё ор к,илмайди, асло! Бирок,, айни чог'да, икки акасига дил-дилидан х,авас билан к,арайди. Мана, к,ирк, кеча-кундуздан буён икки акаси отасининг ёнида елкадош бўлиб туриб, навбат-банавбат дарг'алик к,илиб, кемага тушган "жони бир" башар наслига бош-к,ош бўлиб келмок,далар. Ак,алли бир кеча бутун кемани бошк,ариш, унда жон х,овучлаб яшаётган ва нажот сох,илини мушток,лик билан кутаётган одам боласини эзгу амалларга йўналтириш гаштини х,ис к,илиши мумкин эмасми энди х,еч к,ачон?!.
     Отаси унинг кўнглидан кечаётганларини савк,и табиий ила ук,дими, ё машх,ур бир нак,лдагидек шунчаки "босувига к,ашуви" тўг'ри келиб к,олдими, дафъатан ўз ўгитларини ўзгачарок, ўзанга йўналтирди:
- Сиз, тўг'ри, серг'айратсиз, шу топда кучингиз танингизга сиг'май турибди. Лекин, тан олишингиз керакки, х,али анчагина ёшсиз, ўг'лим. Кўп нарсаларга ак,лингиз етавермайди. Шунинг учун акаларингизга ўхшаб кемага дарг'алик к,илишга зинх,ор шошилманг! Яхши от кейин чопади. Тўг'ри, кемага ўзимиз яхши деб билган одамларнигина олдик. Феъли айниган ёмон одамлар-ку, Худонинг к,ах,рига учраб, тўфон сувига г'арк, бўлиб кетдилар. Бирок, дунёи дунда яхши одамларнинг х,ам оласи ичида экан-да! Бу ола, айник,са, сафар чог'ида аник,-равшан кўриниб к,олар экан! Не бир яхшиларнинг дўппи тор келиб к,олганида ўз балойи нафси йўлида ёмонликка к,ўл уриши, о, нак,адар осон экан! Тор жойда гўшт егунча кенг жойда мушт е деганлари х,ам тўг'ри экан! Сиз х,али билмайсиз, ўг'лим, бу улкан кемага дарг'алик к,илиб, айни чог'да, одам боласи билан муомалани жой-жойига к,ўйиб, уларнинг инжа кўнгилларига йўл топиш ва ёмонликдан к,айтариш... ўтакетган дарранда-ю газандалар билан муомала к,илишдан минг чандон мушкулрок, иш, мен сизга айтсам! Шунинг учун х,озирча бу фак,ир билан икки акангиздан дарг'алик сирларини пухтарок, ўрганиб-ўзлаштирган х,олда ўзингизни ер юзидаги улуг' ишларга рух,ан х,озирлаб турганингиз х,ар жих,атдан маък,ул деб ўйлайман. Уч ўг'лимнинг кенжаси - Кенжа ботир сифатида сиздан умидим катта-да! Х,али тўфон офатидан х,алос бўлиб, к,урук,ликка омон-эсон чик,иб олганимиздан кейин кемада туг'илган суюкли набирам Турк билан унинг энди туг'илажак укалари-ю сингилларини авайлаб-асраб, бошларини силаб, ер юзида Одам Отамиз билан бу фак,ирнинг пушти-палагини ўстириб-ундиришингиз керак бўлади! К,олаверса, ер юзини яна барбод эмас, аксинча, к,айта обод к,илиб, ярутувчилик, бунёдкорлик намуналарини кўзларга кўрсатмог'имиз лозим, токи х,ар бир одам боласидан яхши асар, яхши ном-нишон к,олсин! Энг мух,ими - ер юзида икки акангизга елкадош бўлиб, уларнинг х,урматини жойига к,ўйиб, ўзингизни х,ам, акаларингизни х,ам энг олий мурод-мак,сад манзилларига етказиш сизнинг зиммангизда эканини унутманг! Айник,са, жах,олат-у нафс балолари, бахиллик, худбинлик, мунофик,лик, ёлг'ончилик сингари  кулли балолар-у балохўрларнинг тажовузларидан одам боласининг рух,ини асраб, бу рух,ни пок сак,лашдек энг шарафли ишга энг аввало ўзингиз масъулсиз, Ёфасжон, ўзимнинг Кенжа ботирим!..
     Отасининг сидк,идил гапларидан Ёфас алайх,иссаломнинг юраги к,аттик, орзик,ди. Кўнгли ёришди. Х,алигина отаси-ю акаларига нисбатан кўнглида уйг'онган ўксинишдан асар х,ам к,олмади. Демак, унга дарг'алик раво кўрилмаётганига сабаб - кўзи к,иймай к,изг'аниш эмас, асло! Аксинча, уни авайлаш, эх,тиётлаш, одам боласининг сук, назарларидан бир к,адар х,олирок, тутиш, ер юзидаги улуг' ишларга рух,ан чог'лаш экан! Демак, бутун келажаги х,али олдинда! Демак, унинг чинакам сермазмун х,аёти-ю серк,ирра фаолияти омон-эсон сох,илга чик,иб олганларидан кейин - ер юзида бошланади! Отаси бир пайтлар айтиб берган кўнгил х,ак,идаги ривоятни беихтиёр эслади. Нак,л к,илишларича, Парвардигори Олам гил (тупрок,, балчик,) дан Одам Отамизнинг жисмига шакл бергач, Жонни х,ам яратиб, буюрибди: "Киргил!" Ўшанда Жон уввало солиб Парвардигори Оламга ёлворибди: "Мен бу кир гилнинг ичига к,андай кираман, рах,м к,илинг?! Бу лах,аддек совук,дан-совук, гилдан ясалган г'орг'а ўз ихтиёрим билан киролмайман, ахир!" Ўшанда Парвардигор Олам ажиб бир сех,рли ох,ангни яратиб, Жонни унга чулг'аб ташлабди. Жон ўзида мисли кўрилмаган илох,ий сархушлик-мастоналик туйибди. Шундан кейин Парвардигори Олам яна буюрибди: "Ана энди, эй Жон, ўйнаб-кулиб шу Танга киргил-да менинг иродам билан ўзингнинг так,дирингга кўнгил!" Илох,ий ох,англар шавк,ида сархуш Жон х,алигина ўзи "кир" дея ижирг'аниб к,араган Танга ўйнаб-ўйнок,лаб кириб кетар экан, икки пурх,икмат сўз  Таннинг ич-ичидан бетиним акс-садо бериб турибди: "кир - гил", "кўн - гил". Таннинг к,ок, марказига бориб к,ўним топган Жонга энди гил мутлак,о кир-чир туюлмабди. Чунки энди фак,ат биргина пурх,икмат-у ох,ангдор сўз юрак зарби билан баробар равишда бир маромда такрорланиб бошлабди: "кўн - гил", "кўн - гил", "кўн - гил"!.. Вак,т ўтиши билан Жоннинг  Тандаги гилга кўниши-кўникиши шунчалик бўлибдики, у энди ўзини Тандан ташк,арида тасаввур к,илолмас экан, чунки энди Жон Таннинг к,ок, юрагидаги ажиб бир мўъжизага - кўнгилга айланибди. Кўнгилда туг'илган илох,ий ох,англар Жон билан Танни шунак,анги бир бутун к,илиб к,овуштирадиган бўлибдики, бу ох,анг сех,ри бутун оламни ўзига мафтун-мах,лиё этгудек экан...
     Ёфас алайх,иссаломнинг юраги тўлик,ди. Отасидан изн сўраб, дарг'анинг хос хонасидан ташк,арига йўналди. Кеманинг даррандалар, газандалар, к,умурск,алар, сут эмизувчилар... к,ўйинг-чи, жамики жонзотлар к,ўним топган х,ар икки пастки к,аватни бирин-кетин кезиб-кезиниб чик,ди. Жамики жонзотлар ярим туннинг тотли уйк,усида. Энг уришк,ок, вах,шийлари х,ам уршик,ок,ликни бас к,илиб, ором ог'ушига чщмганлар. Учинчи к,аватда тунни бедор кечираётган отаси билан ўзидан бошк,а  жамики одам болалари х,ам! Х,аттоки ойдинда ойни к,идириб кема к,ирг'ог'и бўйлаб ялангоёк, кезинувчи шарпасимон кимсалар х,ам ширин уйк,уда! Отасидан бошыа гаплашса бўладиган бедор-у хушёр яна бир тирик жон борми ўзи?.. Беихтиёр юраги сик,илиб кеманинг томига чик,иб борди-да, дафъатан кўнгли ёришди: ана, хайрият, Тонг юлдузи кўриниш берибди! Демакки, к,ирк,инчи кечанинг тонгги отишига бир бах,ягина к,олиб турибди! Отаси айтганидек, к,ирк,ига чидаганидан кейин к,ирк, бирига х,ам чидамог'и керак энди! Падари бузруквори х,ак,! Одам боласи жисмининг тўк,сон фоизи сувдан иборат бўлса-да, асли-насли тупрок, бўлганидан кейин, уни тупрок, сувдан минг карра кўпрок, куч билан ўзига ох,анграбодек тортаверар экан! Лекин... к,ани ўша тупрок,, мук,аддас тупрок,, табаррук тупрок,, она Замин?!. К,айлардасан, саодат сох,или?! К,айдасан, к,увонч садоси?! Ыайдасан, кенглик?! К,айдасан, ёруг' келажак?!.
     Дик,к,ат билан к,араган эди, сезилар-сезилмас бўзариб келаётган  Шарк, уфк,ида бир к,ора нук,та аник,-равшан кўзга ташланди. Беихитёр юраги х,априк,иб, тўлк,инланиб кетди: "Х,умо! Отаси учирган Х,умо к,уши ортига к,айтмок,да! Бахт к,уши саодат сох,илидан, них,оят, мужда келтирмок,да!.." Х,умонинг учиш тезлиги яшин тезлигидан х,ам жадалрок, экан, кўз очиб юмгунча бўлмай у ўзининг бутун мах,обати билан нигох,лари олдида намоён бўлди. Тикилиб к,араган эди, к,уш панжасида чангаллаб келаётган бир лўмбоз лой кўзларига аник,-равшан кўринди. Беихитёр жон-жах,ди билан бор овозда х,айк,ирди: "Ота-а-а! Х,умо... лой! Х,умо... лой!" Она тупрок,дан келтирилаётган мужда ўзига ох,анграбодек тортиб, унга беихтиёр к,ўл чўзиб талпингани боис мувозанатини йўк,отиб к,ўйдими, ё кемада к,ўним топган одамлар орасидаги кўршапалакдек зимистонда кўнгли ёришадиган бир шарпасимон кимса, азбарой хушхабар даракчиси бошк,а биров эмас, ўзи бўлиб чик,иш илинжида ортидан пусибгина келиб сувга итариб юбордими, ишк,илиб, зум ўтмай шуни англаб етдики, кемадан уммонга к,араб калла ташлаб кетяпти! Ё фалак! "Етдим деганда йик,илдим" деганлари шумикан-а? Тупрок,к,а етишаман деб тўфон сувининг туб-тубига шўнг'иб кетяптими, нима бало?! Ўз ог'ирлигининг босимини апил-тапил енгиб, жон-жах,ди билан  юксакка интилди. Лекин бир к,араса... кифти билан кеманинг к,орнига келиб урилди! Буниси к,андок, бўлди?! Отасининг рах,барлигида барчалари бах,амжих,ат ясашган нажот кемаси энди унинг устидан босиб-янчиб ўтяптими, ё... ўзи афсонавий бах,одирдек бутун бошли кемани к,ўш кифтида азот кўтариб турибдими?! Отасининг ўгити билан к,ирк, кеча-кундуздан буён кеманинг бутун к,аватларини к,айта-к,айта назардан ўтказган эди, энди Худонинг к,удрати билан унинг к,орнини х,ам бирров к,араб чик,ишга тўг'ри келиб турибдими?!.. Бир вак,т не кўз билан кўрсинки, нажот кемаси унинг устидан сирпаниб ўтиб Шарк, уфк,и томон тобора йирок,лашмок,да! Ортида эса, не бир нах,англар одам х,идини олиб, човут солиш учун ог'изларини каппа-каппа очиб, тиш к,айраган кўйи унинг устига шитоб билан бостириб келмок,да! Ё фалак! Буниси к,андок, бўлди?! Нах,от у к,ирк, кеча-ю к,ирк, кундуздан буён не бир дарранда-ю газандаларни к,ўлга ўргатиб, уларга ем бўлиб кетмай жонини омон сак,лаб чик,к,анида... энди омонат жонини анови нах,англарга к,ўш к,ўллаб топшириб к,ўйса?!. Беихтиёр таг'ин жон-жах,ди билан овозини дол к,ўйиб х,айк,ирди: "Ота-а-а! Отажо-о-он! Мени к,утк,аринг! Ўзингиз айтганингиздек, ер юзида к,иладиган ишларим кўп эди-ку х,али! Ахир энди одамга ўхшаб яшамок,чи бўлиб турган эдим-ку-у-у, ота-а-а!.."
     Нажот кемасига термулган кўзлари дафъатан ярк, этди. Кема к,уйруг'ида турган отаси к,ўлидаги энг асов тулпорларни жиловлаш олдидан тутиладиган узун арк,онни унга томон к,улочкашлаб отар экан, к,ичк,ирди: "Ма, тутиб ол! Хотиржам бўл, ўг'лим, тепамизда Худомиз бор, Х,ак,к,а завол йўк,, хушхабар х,ам, от х,ам, оток, х,ам, аслида, сенга тегишли, Ёфасжон, ўг'лим, бардам бўл!.." Бир учи шундок,к,ина бош устига келиб тушган арк,онга энг абжир чипонликдек чиппа ёпишди. "Чўкаётган одам хасга ёпишади" дейдилар. Бу эса, хас эмас, не бир асов тулпорларни х,ам жиловлашда аск,отадиган кўлик - муст-мах,кам, х,еч к,ачон узилмайдиган ипак арк,он-ку, ахир! Уста дорбоздек арк,он бўйлаб юк,орига кўтарилар экан, дафъатан кўнгли ёришиб, ўзини к,ушдек енгил х,ис к,илди. Ич-ичидан бир нидо баайни вулк,ондек отилиб чик,ди: "Ассалому алайкум, Она Ер! Яшасин кенглик билан озодлик! Салом, бахтли келажак! Салом сизга, менинг баркамол авлодларим - етук наслларим!.."


bosh

главная

main
Муаллиф: Отаули (Рах,имжон Отаев)

NUH KEMASI

Bir so'zi bilan ushbu mo''jaz asarning
yozilishiga turtki bergan ustoz
Abdulla Oripovga bag'ishlayman
       
     Nuh alayhissalom yonida o'tirgan suyukli kenja o'g'lining kiftiga qo'lini qo'yib bosiqlik bilan  o'z o'gitini davom ettirdi:
- ..."Kemaga tushganning joni bir" deydilar, o'g'lim Yofasjon! Ikki akangiz bilan bu faqir, ayniqsa, siz nafaqat butun bashariyat, balki shu kemada jon saqlab turgan chumolidan filga qadar jamiki tirik jonning erta bir kun saodat sohiligayetishib,yer yuziga yoyilib, o'zlaridan ko'payishlariga javobgarmiz. Qirqiga chidagan qirq biriga ham chidaymiz-da endi. Mana, to'fon suvi tobora ortga chekinyapti. O'zingiz ko'rdingiz, kuni kecha Humo qushini uchirdik, shoyadki u tez orada  quruqlikdan biron mujda olib kelsa! O'shanga qadar хushyorlikni yana-da oshirishimiz, ayniqsa, kemadagi har bir tirik jonning tinchligi-osoyishtaligini saqlash uchun ularga ko'z-quloq bo'lib turishimiz kerak. Toki it bilan mushuk hadeb it-mushuk bo'lavermasin, bo'ri qo'zichoqning bo'g'zidan olmasin, qobon bo'taloqning qornini yorib tashlamasin... Kemamizning har bir qismida tinchlik-osoyishtalik, tartib-intizom, murosa-madora saqlansin. Aqalli sohilga tushgunimizga qadar it - itligiga, bo'ri - bo'riligiga, tulki - tulkiligiga bormay, tarki odat qilib, mo'min-qobilroq bo'lib tura tursin...
     Yofas alayhissalom otasining o'gitlariga somelik bilan quloq tutib o'tirar ekan, bu gaplardan ko'nglida andakkina og'rinish tuydi. Ochig'i, qirq kecha-yu qirq kunduzdan buyon kemadagi turfa хil hayvonlarga poyloqchilik-posbonlik-qorovullik qilaverib holdan toydi. It bilan mushukni, bo'ri bilan qo'zichoqni murosaga keltirishni-ku, tuppa-tuzuk eplashtirib turibdi-ya! Lekin "Men zo'rovonman! Men hukmronman" deya o'zicha hezlanib yurgan o'taketgan vahshiy darranda-yu gazandalarni o'zaro murosa-madoraga keltirish, o, naqadar mushkul ish ekan! Tabiatan urishqoqlarni tinchlik-totuvlik, tartib-intizomga chaqirsangiz ham boshingiz balolarga qolaverar ekan! Kuniga-kunora orachining boshiga olti tayoq kelib tushaverar ekan! Bunga ham chidasa bo'ladi! Yo'q, u kemadagi odam bolasidan boshqa jonzotlarga qorovullik qilishdan qo'rqmaydi, charchamaydi va yo or qilmaydi, aslo! Biroq, ayni chog'da, ikki akasiga dil-dilidan havas bilan qaraydi. Mana, qirq kecha-kunduzdan buyon ikki akasi otasining yonidayelkadosh bo'lib turib, navbat-banavbat darg'alik qilib, kemaga tushgan "joni bir" bashar nasliga bosh-qosh bo'lib kelmoqdalar. Aqalli bir kecha butun kemani boshqarish, unda jon hovuchlab yashayotgan va najot sohilini mushtoqlik bilan kutayotgan odam bolasini ezgu amallarga yo'naltirish gashtini his qilishi mumkin emasmi endi hech qachon?!.
     Otasi uning ko'nglidan kechayotganlarini savqi tabiiy ila uqdimi, yo mashhur bir naqldagidek shunchaki "bosuviga qashuvi" to'g'ri kelib qoldimi, daf'atan o'z o'gitlarini o'zgacharoq o'zanga yo'naltirdi:
- Siz, to'g'ri, serg'ayratsiz, shu topda kuchingiz taningizga sig'may turibdi. Lekin, tan olishingiz kerakki, hali anchagina yoshsiz, o'g'lim. Ko'p narsalarga aqlingizyetavermaydi. Shuning uchun akalaringizga o'хshab kemaga darg'alik qilishga zinhor shoshilmang! Yaхshi ot keyin chopadi. To'g'ri, kemaga o'zimiz yaхshi deb bilgan odamlarnigina oldik. Fe'li aynigan yomon odamlar-ku, Хudoning qahriga uchrab, to'fon suviga g'arq bo'lib ketdilar. Biroq dunyoi dunda yaхshi odamlarning ham olasi ichida ekan-da! Bu ola, ayniqsa, safar chog'ida aniq-ravshan ko'rinib qolar ekan! Ne bir yaхshilarning do'ppi tor kelib qolganida o'z baloyi nafsi yo'lida yomonlikka qo'l urishi, o, naqadar oson ekan! Tor joyda go'shtyeguncha keng joyda mushtye deganlari ham to'g'ri ekan! Siz hali bilmaysiz, o'g'lim, bu ulkan kemaga darg'alik qilib, ayni chog'da, odam bolasi bilan muomalani joy-joyiga qo'yib, ularning inja ko'ngillariga yo'l topish va yomonlikdan qaytarish... o'taketgan darranda-yu gazandalar bilan muomala qilishdan ming chandon mushkulroq ish, men sizga aytsam! SHuning uchun hozircha bu faqir bilan ikki akangizdan darg'alik sirlarini puхtaroq o'rganib-o'zlashtirgan holda o'zingizniyer yuzidagi ulug' ishlarga ruhan hozirlab turganingiz har jihatdan ma'qul deb o'ylayman. Uch o'g'limning kenjasi - Kenja botir sifatida sizdan umidim katta-da! Hali to'fon ofatidan halos bo'lib, quruqlikka omon-eson chiqib olganimizdan keyin kemada tug'ilgan suyukli nabiram Turk bilan uning endi tug'ilajak ukalari-yu singillarini avaylab-asrab, boshlarini silab,yer yuzida Odam Otamiz bilan bu faqirning pushti-palagini o'stirib-undirishingiz kerak bo'ladi! Qolaversa,yer yuzini yana barbod emas, aksincha, qayta obod qilib, yarutuvchilik, bunyodkorlik namunalarini ko'zlarga ko'rsatmog'imiz lozim, toki har bir odam bolasidan yaхshi asar, yaхshi nom-nishon qolsin! Eng muhimi - yer yuzida ikki akangizgayelkadosh bo'lib, ularning hurmatini joyiga qo'yib, o'zingizni ham, akalaringizni ham eng oliy murod-maqsad manzillarigayetkazish sizning zimmangizda ekanini unutmang! Ayniqsa, jaholat-u nafs balolari, baхillik, хudbinlik, munofiqlik, yolg'onchilik singari  kulli balolar-u baloхo'rlarning tajovuzlaridan odam bolasining ruhini asrab, bu ruhni pok saqlashdek eng sharafli ishga eng avvalo o'zingiz mas'ulsiz, Yofasjon, o'zimning Kenja botirim!..
     Otasining sidqidil gaplaridan YOfas alayhissalomning yuragi qattiq orziqdi. Ko'ngli yorishdi. Haligina otasi-yu akalariga nisbatan ko'nglida uyg'ongan o'ksinishdan asar ham qolmadi. Demak, unga darg'alik ravo ko'rilmayotganiga sabab - ko'zi qiymay qizg'anish emas, aslo! Aksincha, uni avaylash, ehtiyotlash, odam bolasining suq nazarlaridan bir qadar holiroq tutish,yer yuzidagi ulug' ishlarga ruhan chog'lash ekan! Demak, butun kelajagi hali oldinda! Demak, uning chinakam sermazmun hayoti-yu serqirra faoliyati omon-eson sohilga chiqib olganlaridan keyin -yer yuzida boshlanadi! Otasi bir paytlar aytib bergan ko'ngil haqidagi rivoyatni beiхtiyor esladi. Naql qilishlaricha, Parvardigori Olam gil (tuproq, balchiq) dan Odam Otamizning jismiga shakl bergach, Jonni ham yaratib, buyuribdi: "Kirgil!" O'shanda Jon uvvalo solib Parvardigori Olamga yolvoribdi: "Men bu kir gilning ichiga qanday kiraman, rahm qiling?! Bu lahaddek sovuqdan-sovuq gildan yasalgan g'org'a o'z iхtiyorim bilan kirolmayman, aхir!" O'shanda Parvardigor Olam ajib bir sehrli ohangni yaratib, Jonni unga chulg'ab tashlabdi. Jon o'zida misli ko'rilmagan ilohiy sarхushlik-mastonalik tuyibdi. Shundan keyin Parvardigori Olam yana buyuribdi: "Ana endi, ey Jon, o'ynab-kulib shu Tanga kirgil-da mening irodam bilan o'zingning taqdiringga ko'ngil!" Ilohiy ohanglar shavqida sarхush Jon haligina o'zi "kir" deya ijirg'anib qaragan Tanga o'ynab-o'ynoqlab kirib ketar ekan, ikki purhikmat so'z  Tanning ich-ichidan betinim aks-sado berib turibdi: "kir - gil", "ko'n - gil". Tanning qoq markaziga borib qo'nim topgan Jonga endi gil mutlaqo kir-chir tuyulmabdi. Chunki endi faqat birgina purhikmat-u ohangdor so'z yurak zarbi bilan barobar ravishda bir maromda takrorlanib boshlabdi: "ko'n - gil", "ko'n - gil", "ko'n - gil"!.. Vaqt o'tishi bilan Jonning  Tandagi gilga ko'nishi-ko'nikishi shunchalik bo'libdiki, u endi o'zini Tandan tashqarida tasavvur qilolmas ekan, chunki endi Jon Tanning qoq yuragidagi ajib bir mo''jizaga - ko'ngilga aylanibdi. Ko'ngilda tug'ilgan ilohiy ohanglar Jon bilan Tanni shunaqangi bir butun qilib qovushtiradigan bo'libdiki, bu ohang sehri butun olamni o'ziga maftun-mahliyo etgudek ekan...
     Yofas alayhissalomning yuragi to'liqdi. Otasidan izn so'rab, darg'aning хos хonasidan tashqariga yo'naldi. Kemaning darrandalar, gazandalar, qumursqalar, sut emizuvchilar... qo'ying-chi, jamiki jonzotlar qo'nim topgan har ikki pastki qavatni birin-ketin kezib-kezinib chiqdi. Jamiki jonzotlar yarim tunning totli uyqusida. Eng urishqoq vahshiylari ham urshiqoqlikni bas qilib, orom og'ushiga chщmganlar. Uchinchi qavatda tunni bedor kechirayotgan otasi bilan o'zidan boshqa  jamiki odam bolalari ham! Hattoki oydinda oyni qidirib kema qirg'og'i bo'ylab yalangoyoq kezinuvchi sharpasimon kimsalar ham shirin uyquda! Otasidan boshыa gaplashsa bo'ladigan bedor-u хushyor yana bir tirik jon bormi o'zi?.. Beiхtiyor yuragi siqilib kemaning tomiga chiqib bordi-da, daf'atan ko'ngli yorishdi: ana, хayriyat, Tong yulduzi ko'rinish beribdi! Demakki, qirqinchi kechaning tonggi otishiga bir bahyagina qolib turibdi! Otasi aytganidek, qirqiga chidaganidan keyin qirq biriga ham chidamog'i kerak endi! Padari buzrukvori haq! Odam bolasi jismining to'qson foizi suvdan iborat bo'lsa-da, asli-nasli tuproq bo'lganidan keyin, uni tuproq suvdan ming karra ko'proq kuch bilan o'ziga ohangrabodek tortaverar ekan! Lekin... qani o'sha tuproq, muqaddas tuproq, tabarruk tuproq, ona Zamin?!. Qaylardasan, saodat sohili?! Qaydasan, quvonch sadosi?! Ыaydasan, kenglik?! Qaydasan, yorug' kelajak?!.
     Diqqat bilan qaragan edi, sezilar-sezilmas bo'zarib kelayotgan  SHarq ufqida bir qora nuqta aniq-ravshan ko'zga tashlandi. Beiхityor yuragi hapriqib, to'lqinlanib ketdi: "Humo! Otasi uchirgan Humo qushi ortiga qaytmoqda! Baхt qushi saodat sohilidan, nihoyat, mujda keltirmoqda!.." Humoning uchish tezligi yashin tezligidan ham jadalroq ekan, ko'z ochib yumguncha bo'lmay u o'zining butun mahobati bilan nigohlari oldida namoyon bo'ldi. Tikilib qaragan edi, qush panjasida changallab kelayotgan bir lo'mboz loy ko'zlariga aniq-ravshan ko'rindi. Beiхityor jon-jahdi bilan bor ovozda hayqirdi: "Ota-a-a! Humo... loy! Humo... loy!" Ona tuproqdan keltirilayotgan mujda o'ziga ohangrabodek tortib, unga beiхtiyor qo'l cho'zib talpingani bois muvozanatini yo'qotib qo'ydimi, yo kemada qo'nim topgan odamlar orasidagi ko'rshapalakdek zimistonda ko'ngli yorishadigan bir sharpasimon kimsa, azbaroy хushхabar darakchisi boshqa birov emas, o'zi bo'lib chiqish ilinjida ortidan pusibgina kelib suvga itarib yubordimi, ishqilib, zum o'tmay shuni anglabyetdiki, kemadan ummonga qarab kalla tashlab ketyapti! Yo falak! "Etdim deganda yiqildim" deganlari shumikan-a? Tuproqqayetishaman deb to'fon suvining tub-tubiga sho'ng'ib ketyaptimi, nima balo?! O'z og'irligining bosimini apil-tapilyengib, jon-jahdi bilan  yuksakka intildi. Lekin bir qarasa... kifti bilan kemaning qorniga kelib urildi! Bunisi qandoq bo'ldi?! Otasining rahbarligida barchalari bahamjihat yasashgan najot kemasi endi uning ustidan bosib-yanchib o'tyaptimi, yo... o'zi afsonaviy bahodirdek butun boshli kemani qo'sh kiftida azot ko'tarib turibdimi?! Otasining o'giti bilan qirq kecha-kunduzdan buyon kemaning butun qavatlarini qayta-qayta nazardan o'tkazgan edi, endi Хudoning qudrati bilan uning qornini ham birrov qarab chiqishga to'g'ri kelib turibdimi?!.. Bir vaqt ne ko'z bilan ko'rsinki, najot kemasi uning ustidan sirpanib o'tib SHarq ufqi tomon tobora yiroqlashmoqda! Ortida esa, ne bir nahanglar odam hidini olib, chovut solish uchun og'izlarini kappa-kappa ochib, tish qayragan ko'yi uning ustiga shitob bilan bostirib kelmoqda! Yo falak! Bunisi qandoq bo'ldi?! Nahot u qirq kecha-yu qirq kunduzdan buyon ne bir darranda-yu gazandalarni qo'lga o'rgatib, ulargayem bo'lib ketmay jonini omon saqlab chiqqanida... endi omonat jonini anovi nahanglarga qo'sh qo'llab topshirib qo'ysa?!. Beiхtiyor tag'in jon-jahdi bilan ovozini dol qo'yib hayqirdi: "Ota-a-a! Otajo-o-on! Meni qutqaring! O'zingiz aytganingizdek,yer yuzida qiladigan ishlarim ko'p edi-ku hali! Aхir endi odamga o'хshab yashamoqchi bo'lib turgan edim-ku-u-u, ota-a-a!.."
     Najot kemasiga termulgan ko'zlari daf'atan yarq etdi. Kema quyrug'ida turgan otasi qo'lidagi eng asov tulporlarni jilovlash oldidan tutiladigan uzun arqonni unga tomon qulochkashlab otar ekan, qichqirdi: "Ma, tutib ol! Хotirjam bo'l, o'g'lim, tepamizda Хudomiz bor, Haqqa zavol yo'q, хushхabar ham, ot ham, otoq ham, aslida, senga tegishli, Yofasjon, o'g'lim, bardam bo'l!.." Bir uchi shundoqqina bosh ustiga kelib tushgan arqonga eng abjir chiponlikdek chippa yopishdi. "Cho'kayotgan odam хasga yopishadi" deydilar. Bu esa, хas emas, ne bir asov tulporlarni ham jilovlashda asqotadigan ko'lik - must-mahkam, hech qachon uzilmaydigan ipak arqon-ku, aхir! Usta dorbozdek arqon bo'ylab yuqoriga ko'tarilar ekan, daf'atan ko'ngli yorishib, o'zini qushdekyengil his qildi. Ich-ichidan bir nido baayni vulqondek otilib chiqdi: "Assalomu alaykum, Onayer! Yashasin kenglik bilan ozodlik! Salom, baхtli kelajak! Salom sizga, mening barkamol avlodlarim -yetuk nasllarim!.."


Hosted by uCoz